Osjetila sam olakšanje što nije bilo cara i opušteno sjela
pokraj oca..
Onda...kako ti je bilo? - uppitao me otac želeći da mu nešto,bilošto pričam
''Pa bilo mi je dosadno'' - odgovorila sam mu pokušavajući se usredotočiti na lava koji je tregao jednog od gladiatora
Trublje su označile kraj te borbe i robovi su užurbano kupili ostatke tog nesretnog gladiatora.
sigurno ti nije bilo dosadno,pa čuo sam da ti je Athena opet govorila o budućnosti - rekao je mašući rukama po zraku
''daj me prestani uhoditi,želim imati SVOJ život'' - viknula sam ustajući na noge,ali brzo sam se opet složila na stolicu.
Car je sjedio na prijestolju gledajući ovu borbu.
Bio je okružen svojim podanicima,a njegova sestra mu je sjedila pod nogama.
Dvojica gladijatora su se već duže vrijeme borili pokušavajući jedan drugome oduzeti život.
''što je bilo''
''daj se okreni i sve će ti biti jasno'' - rekla sam trzajući glavom
Proximo se okrenu i trenutak promatrao Komoda,onda se opet okrenuo prema meni
''daj..idi kući''
''hvala svim bogovima'' - rekla sam zahvalno i digla se sa stolice
putem do izlaza sam se non - stop osvrčala,a i srušila sam nekoliko ljudi
Kad sam izašla iz Koloseja osjetila sam znatno olakšanje,ali splaslo je pred spoznajom da moram pješaćiti do kuće.
Nasmješila sam se bodreći samu sebe i govoreći si kako je sad sve u redu...ali nije bilo
bilo je podne,a u Rimu je sunce zantno upeklo

.......................................

Srušila sam se na krevet u svojoj sobi osjećajući kako mi je danas koža bar malo potamnila,što sigurno nije bilo dobro

''Si nescetitas algo'' - upitala je mala robinja kože crne poput čokolade i očiju boje meda
''solo un poco de aqua'' - rekla sam dajući jo znak da ide
Iskreno mrzila sam to što mi je otac robovlasnik,svi su mi bili na usluzi,a ono što sam najviše mrzila je bila njihova poteba da mi ugode

.........................................

Usred noći su me probudili glasovi,shvatila sam da više ne spavam tako dobro kao prije
Nekoć me ništa nije moglo probuditi,a sada bi na svaki šušanj trznula
Proximo je imao goste
Smrad alkohola se osjećao na skalama,dakle,neki vrlo važni gosti zaključila sam...i vratila se natrag u krevet
ali unatoč mojim pokušajima da ne slušam njihove razgovore začula sam nekoliko previše poznatih glasova

Ustala sam iz kreveta i počela nervozo šetati po sobi ovog puta pozorno osluškujući njihove ''privatne'' razgovore
Činilo mi se da me čuju,svaki moj korak,udisaj iako mi je razum govorio da je to nemoguće
Otvorila sam vrata sobe koja su savim blago zaškripala,dovoljno da mi se jeza zavuče pod kožu
Spuštala sam se niza skale,vkukući spavaćicu za sobom,sad sam bila sretna što nemamo drvene skale koje škripe sa svakim novim korakom
Došla sam nadomak vrata salona,a onda sam iznutra začula komešanje,pozdravljali su se
Hladnoća i panika su se sad stvorile u meni.
Otvorila sam prva vrata koja su se našla predamnom i uletjela ravno u ....spavaonicu za robove

''perdon'' - rekla sam tiho dok sam osjećala poglede iz sna probuđenih robova

Naslonila sam se na vrata i osluškivala...

Callista me pogledala i ne znajući tko sam ja...
Naklonila sam joj se i namjeravala produžiti dalje pokraj nje,ali uhvatila me za zaprešće i prošaptala
''Znam što si sinoć radila,nemoj da kažem Lucilli'' - rekla je a onda mi se nasmijala
Ja sam Callista - rela je pružajući mi ruku uz anđeoski osmjeh
Trenutak sam oklijevala,a onda sam prihvatila igru
''Evangellica'' - rekla sam počastivši ju osmjeho kao ona mene ranije
Pokazati ću ti vrt - rekla je i uhvatila me pod ruku
kad smo se dovoljno udaljilje upitala sam ju
Tko je Lucilla? - rekla sam zbunjeno
Callista me iznenađeno pogledala,a onda je rekla
Careva sestra,ili bolje rečeno njegova žena - rekla je
O bogovi - rekla sam tiho gledajući u pod i polako shvaćajući da je ova igra koju igram vrlo opasna
Iznenađena si?Pa to čak nije ni ono šokantno,oni imaju djete - rekla je Callista
''Molim''? - rekla sam mršteći se
da,preslatkog Luciusa - rekla je pokazujući mi na dječaka koji se u dvoru igrao gladijatora
Oteo mi se uzdah i rukom sam prekrila usta
''Ali zašto bi ti rekla Lucilli''? - rekla sam
''ti nemoj reći za moje sastanke u Minervinom hramu,pa neću ni ja Lucilli'' - rekla je
Ali ja više neću biti s Carem - rekla sam malčice preglasno
To ti samo misliš,ovo je zamka u koju si se bojim se uplela - rekla je Callisto tiho ostavljajući me zabezeknutu

...........................................................

Odlučila sam objasniti Caru zašto ne mogu ostati,ali onda mi je sinula jedna druga ideja
Nisam imala ništa stvari,a moj konj je ostao u Minervinom hramu nedaleko odavde,a još jedna prednost je bila
to što mi car nije znao ni ime ni podrijeklo
Okrenula sam se na peti i doslovno izjurila iz vrta carske palače u Rimu
Minervin hram sreća nijje bio daleko i brzo sam stigla
Athena me naravno čekala
''Jesi li se dobro provela'' - rekla je Athena na što sam joj samo zakolutala očima
Moja Perzefonia? - rekla sam - gdje je?
odmah iza, - rekla je prateći me do skrivene odaje hrama
Imam vijesti za tebe - rekla je
Da? - rekla sam nezainteresirano
Otac ti je ponovno u Rimu,došao je sinoć... - namjeravala je nastaviti,ali ju je moj vrisak iznenađenja prenuo
Oprosti - rekla sam
Očekuje te u Koloseju,u vašoj loži,u podne - rekla je
ali sad je - rekla sam
11 i 30 - nadopunila je Athena
Uhvatila sam se za glavu i poželjela si išćupati kosu
Predlažem ti da odmah odeš tamo - rekla je Athena
ali imam problem,Car će me onda vidjeti - rekla sam
Otiđi...bolje ti je možda te ipak ne vidi - rekla je Athena - ja ću se pobrinuti za to
oh...hvala...vidimo se uskoro - rekla sam i uspela se na konja
e, Eva...požuri - rekla je Athena

..................................................................

Konj me poprilično brzo dove do očeve palače blizu Koloseja,ali morala sam se još i presvući
Moja bijela haljina je bila uprljana blatom
Brzo sam ju skinula i obkla jednu tamno zelene boje i stavila svoje najdraže naušnice koje mi je Proximo donio iz egipta
Pljesnula sam rukama i nekoliko tatinih robova se stvorilo
Nisu razumjeli latinski pa sam im morala izdati zapovjedi na španjolskom,bili su dovedeni iz Cida
''Preparacio´ a mi´a Litera'' - viknula sam,a robovi su se uz neprestano klanjanje(koje me jako nerviralo)obavili posao
''Ustedes querer un ago mas'' - rekao je jedan od hrabrijih
''non,gracias'' - rekla sam i uspela se u nosiljku

......................................................................

Papa...- viknula sam i bacila se nespremnom Proximu u zagrljaj
Provirila sam mu preko raamena i vidjela da nema cara,nasmijala sam se od olakšanja
Kako to da si se ovako rano vratio? - upitala sam ga
Bio sam samo u Genovi - rekao je
Jesi li mi donio nešto? - upitala sam s anđeoskim osmjehom od uha do uha
Da...još robova - rekao je ,al kad je primjetio moj ne baš sretni izraz lica nadodao je i jdene prekrasne naušnice s rubinom samo za tebe....
O...hvala papa - rekla sam
Cara nije bilo i mogla sam uživati u gladijatorskim borbama bar nakratko
Ideš sa mnom na Santorini - rekao je Proximo
Molim?Zašto? - rekla sam
znam da si bila s Carem,ja imam oči i uši posvuda - rekao je uvjereno
da,papa - rekla sam pokorno

Evangellica......

Probudila sam se kasno navečer...oko tri sata ujutro jer mi nešto nije dalo mira
Možda palača Romanova,bila je hladna,kao da u njoj nema života za razliku od moje palače
u samom središtu Rima gdje u svako doba su vladali svakojaki zvukovi.
Digla sam se iz kreveta,i brzo obukla,namjeravala sam poći u minervin hram.
Athena,jedna od rimskih proročica,bila je moja dobra poznanica i često mi je predviđala budućnost.
A to mi je upravo sad i trebalo.
Odjenula sam tamno plavu haljinu i zaogurnula se plaštom.
U štali je sva sreća pod punom opremom stajao moj konj Perzefonia,crna poput noći.
Pogladila sam ju po nježnom nosu i uspela se cokćući jezikom da krene.
U trku smo izišle na glavnu kraljevsku cestu prema središtu rima
Nije dugo trebalo i došle smo pred veličanstven minervin hram.
Danju je bio prekrasan,a noću pomalo zastrašujuć,njegovi kipovi kao da su namjerno tjerali ljude,svojim (ne)izobličenim licima.
Vezala sam Perzefonine uzde i ušla u hram.
U zraku se pomalo osjetio miris mente i eukaliptusa i odmah sam se osjetila mirnijom.
Minerva te pozdravlja! - začula sam s male udaljenosti Athenin glas
Naklonila sam se
Ponizno sam došla tražiti tvoje vizije o mojoj budućnosti - rekla sam gledajući u pod
Athenini koraci su lagano lupkali po podu kako mi se približavala
znaš da ću ja to učiniti za tebe - rekla je blago i odmah sam osjetila znatno olakšanje
hvala - prošaptala sam
odmah se vraćam,moram po kosti guštera i srce golubice - rekla je i brzim korakom se udaljila
sjela sam za obližnji stol i čekala,ali onda sam začula još jedne korake i nisam mogla vjerovati da se Athena tako brzo vratila...
Je li tu - upitala je žena prelijepim visokim glasom
ne,žao mi je - odvratila je jedna od svećenica
oh,ali - rekla je i tu joj je prepukao glas te se pretvorio u plač
sve Minervine namjere imaju višu svrhu - rekla je svećenica oštro
a smrt!! - Viknula je posrćući
i smrt - rekla je svećenica
Eva,prisluškivanje nije lijepo - rekla je athena
ma,ja...ne..nisam prisluškivala - rekla sam zbunjeno
dobro - rekla je athena sjedajući i pokazujući mi rukom na stolicu
sjela sam i uzela u ruke srce golubice koje sam nasumično izrezala,a zatim sam po stolu bacila
kosti guštera i ispremješala ih.
Tebi moja pomoć očito ne treba - rekla je athena nasmiješeno
tvoja sudbina je ovog puta zamršena - nadodala je nakon kratkog promatranja kostiju
pih...to mi uvijek kažeš - rekla sam
vidim muškarac - rekla je
da,da..i to uvijek vidiš - rekla sam
2 muškarca,jedan jako moćan,a drugi - rekla je i zastala
daaaa....nastavi - rekla sam zainteresirano
je onaj u kojeg ćeš se zaljubiti - rekla je
ma daaaaaaj - rekla sam sve mi je pokvarila
ako sada izađeš,ovo se neće ostvariti,a ako ne - rekla je
ostvariti će se,ali ja sama krojim svoju sudbinu - rekla sam i ostala sjediti
začule smo korake,a ja sam se ustala
i dalje to možeš spriječiti - rekla je athena
ali što ako se ja želim zaljubiti? - rekla sam i krenula prema vratima
ostani - rekla je athena gotovo molećivo
otvorila sam vrata.....
i našla se licem u lice s carem
mogla sam vidjeti atheni jesam-ti-rekla-pogled
naklonila sam se
car me trenutak promatrao,a zatim je prozborio šaptom - čekaj me tu
prošla me jeza

.................................................................................................................................

oke...znala sam što car želi i nije me bilo strah toga
već što će se desiti kad se ne pojavim kod romanovih ujutro
sigurno će mi reći ocu,a možda i neće
stajala sam tako ispred minervinog hrama pola sata čekajući Komoda
napokon je izišao
čekala si me - rekao je
da,moj care,jesam - rekla sam gledajući u pod
pođimo - rekao je pružajući mi ruku

.........................................................................................................................

Njegove odaje bile su obasjane s bezbroj svijeća...počela sam ih gasiti jednu po jednu
sve dok nije ostala poslijednja,ona u sredini sobe
Nemoj gasiti svjetlo - rekao je Komod molećivim glasom
zašto? - upitala sam zbunjeno gaseći svijeću
mrak...bojim se da će me progutati - rekao je klećeči mi pod nogama
nije on bio veliki car,već jedan obićan slabić
sad sam ja tu - rekla sam i uplela mu prste u kosu poljubila sam ga iako mi se to gadilo,ali on je ipak bio Car

.........................................................................................................................

Probudila sam se ujutro u Carevom krevetu
njega naravno nije bilo
Na brzinu sam se odjenula i izišla iz njegovih odaja izmićući dvorskim damama,ali jednu nisam mogla izbjeći
prepoznala sam ju po uplakanim očima i prelijepom glasu
Callista Clio Aurelis

Evangellica.......

Evangellica...idemo - rekao je Proximo...moj otac lagano mi mašući rukom
Zaye..ideš s nama? - upitala sam je na što je samo lagano odmahnula glavom...oči su joj bile suzne tu sam se smilovala
žao mi je....zbog njega..ali ti valjda znaš da je vaša ljubav bila neostvariva - rekla sam joj
Eva! - viknuo je moj otac
moram ić...vidimo se sutra..ovdje - rekla sam i otišla za ocem

..........................................................................................................................................................................................

Evangellica....što misliš bi li trebao još gladijatora? - upitao me Proxim lica narštenog od briga
pa...ja ne bih još...ali za dva tjedna počinje mjesec dana igara u čast Marka Aurelija - rekla sam prisjećajući se pisma poslanog ocu
da...mislim da ću morati u afriku po nove..ne bi ti smetalo da budeš kod Romanova? - rekao je
na...dapače ionako moram vidjeti Alexandru - rekla sam moja očekivanja su se ostvarila
dobro - rekao je Proximo vidno olakšan - sutra krećem u Kartagu vjerojatno me neće biti tjedan dana
nasmijala sam mu se - ne brini se neću upasti u nevolju

...........................................................................................................................................................................................


Palača Romanova je bila malo izvan grada..ne toliko blizu Koloseja kao ona moga oca...a to mi je djelom smetalo
nisam navikla biti u tišini
Građena od bijelog kamena izgledala je poput leda na užarenom ljetnom suncu...u tom trenutku zahvaljivala sam svim mogućim bogovima na svojo nosiljci
Alexandra je sjedila na skalama palače,a njena majka ju je užurbanim pokretom ruke podigla na noge
mogla sam vidjeti alexinu ljutnju
Lagano sam iskoračila iz nosiljke na sunce.
Bijela haljina stegnuta u struku mi se vukla po podu,a razgoličena ramena su mi se doslovno pržila
Alexandra - rekla sam tiho i zagrlila je a zatim se blago naklonila njenoj majci Sommeliji
uđi...evangellica - rekla je njena Sommelia pozivajući robove da skupe moje stvari
jedva sam se dočekala maknuti sa sunca
Na vratima sam se gotovo sudarila s nekim vojnikom....morala sam priznati bio je zgodan..strašno,a i uljudan,ali alex mi je samo odmahnula glavom

ispričavam se - rekao je
nema veze - rekla sam promatrajući ga
moram se predstaviti izgleda Leonardo Quiquerez....general južnih trupi - rekao je gotovo zapovjedničim tonom
isprika prihvaćena - rekla sam i krenula naprijed

zašto ne? - upitala sam alex dosta kasnije
što ne? - rekla je
pa ti valjda znaš da ja nisam djevica - rekla sam tiho
a..too - rekla je
već ima ljubavnicu - nadodala je
pa zar ne može imati dvije bar jednu noć? - rekla sam sarkastično
ne razumiješ ljubavnica mu je Callista Clio Aurelis - rekla je Alexandra
aha... - bilo mi je jasno na neki način nisam se mogla mjeriti s njom,ali ne po ljepoti već po statusu ipak je ona skoro pa princeza,najmoćnija nakon cara i....a da Proxima
pa...ja ne odustajem baš lako - rekla sam smješkajući se


Evangellica....

Kolosej...je bio prepun ljudi koji su svojim nazovi junacima izvikivali riječi ohrabrenja..
Moj otac bio je jedan od robovlasnika koji su uvježbavali gladijatore...život je potratio na to
a ja....pa nikad nisam bila osobita,bar ne do sada...
Počela sam primjećivati poglede na sebi...a nisu baš bili neprimjetni
Gomila je zaurlala,a ja sam se samo pridigla i otišla do ruba očeve lože kako bih bolje vidjela...
jedan od gladijatora je upravo pogibao,a to je gomilu začudo zabavljalo..
Čak je komod,...car ustao da vidi,a uz to se još i smijao...
Lav je ričući kidao komade mesa s čovjekova bespomoćna tijela...nisam to više mogla gledati i srušla sam se natrag na stolac...
Otac je nekad davno također bio gladijator,ali ga je tadašnji car Marko Aurelije oslobodio nakon jedne njegove velike pobjede i darovao mu drveni mač...
sada već 20 godina kasnije sin Marka Aurelija,Komod je zasjeo na prijestolje i smijao se gladijatoru koji je ''plemenito'' pogibao za zabavu rulje...
Okrutno..

...............................................................................................................................................................................

Zaye...moja najbolja prijateljica još od malena...zajedno smo se igrale dok je moj otac gubio živce gledajući njegove gladijatore kako gube...
ooo...da njegovi gladijatori su bili samo predigra
nisu bili loši,a li sigurno ne dobri

Zaye je imala i mamu i tatu...za razliku od mene
Često bi dolazila gledati gladijatorske borbe...a također je i uživala u njima
ali ne danas,ne sada..
Zaye se zaljubila....u gladijatora koji je upravo izlazio u arenu

strah je normalan - pravdala se - ja se bojim za svakog čovjeka
aha...sigurna sam - rekla sam pokušavajući odglumiti pokret lepezom poput careve sestre Lucille
Evangellica....ja sam ozbiljna - rekla je
pa što ću ja sad - rekla sam pomalo iznervirano nisam shvaćala kuda ovaj razgovor vodi,...vjerojatno u novu svađu
Digla sam se s fotelje i približila se rubu kako bih bolje vidjela...znala sam da će umrijeti,ali nisam to rekla Zayi
Nagnula sam se i krajićkom oka uspjela vidjeti kako jedan od mojih rubina u kosi otpada....savršena izlika za bijeg među narod
papa...idem ja - rekla sam iako sam znala da ne obraće pozornost

.....................................................................................................................................................................................

Ljudi su me gurkali,a ja sam nabila kapuljaču na glavu
bila sam gotovo sasvim blizu,a onda sam primjetila svoj crveni rubin
sagela sam se da ga pokupim i zatekla se s rukom na svojom...
Podigla sam pogled osjećajući zureći pogled na mom licu...njegove medeno smeđe oči su me promatrale...sasvim pomno
taj pogled nikada nisam zaboravila...kao da mi je pokušavao nešto reći....
Njegov drugi pogled,a i poslijednji je bio sutradan na pijesku koloseja........


Evangellica....

Evo još jedna moja priča.....radnja se događa za vrijeme drevnog Rima
u vervama koloseja...
ovaj put neću biti ni nera ni cassandra
ne mogu više
evo zato jedan novi lik...kojeg uopće nemojte uspoređivati s Nerom ili cassandrom
one su zima
a ova je ljeto i vrelina
nadam se da ćete čitati i ovaj moj hir

pozdrav....Evangellica Calypso Bommbardo